Dok se dan još uvek dvomio da li da se naoblači ili razvedri, išla sam sa sestrom i drugaricom u oblilazak pećina Cuevas de Drach, najpoznatijih na Majorci. Tj. mislila sam da idem tamo. Ono za šta sam zapravo bila kupila karte bile su Cuevas de Hams. Uopšte nisam obratila pažnju na naziv, jer sam smatrala da je jedna pećina ili bar grupa pećina dovljna po jednom Porto Cristu.
Nakon sat i 20 minuta vožnje od Palme stigle smo na neki zabačeni deo Majorke, sa dobrodošlicom na nekoliko jezika. Krajnje turistički.
Čekale smo svoj red sa još gomilom ljudi. Zidine oko nas i senke drveća jedino što su otkrivali bila je misterija.
Polutama i kratki film o istoriji pećine, tome kako je osvetljavana i slični podaci.
Onda još malo hodanja sa stalaktitima i stalagmitima u polutami oko nas i još jedna video projekcija bez reči, ali sa jasnom predstavom razvoja čovečanstva.
"E baš mi je drago da sam videla Teslu", prokomentarisala je moja drugarica nakon filma.
I meni je bilo. Ali sam očekivala neki malo više "wow" efekat.
Mislim da ga je delimično opravdao drugi deo obilaska. Raznobojna svetla bila su pozadina vlažnih oblika, koja je priroda izvajala. Odličan spoj prirode i tehnike.
"Show on the lake" upućivala nas je hostesa (nazovimo je tako). Delovi Mocartovih kompozicija su počeli. Na zidu se projektovale neke note, njegov lik, i iscrtane balerine. Čovek u čamcu je veslao kroz jezero do nas, a onda se vratio istim putem uz poslednje taktove "Male noćne muzike".
Zažalila sam uvtom trenutku što sam kupila pogrešne karte. Las Cuevas de Drach, u koje sam mislila da idemo imaju taj čamčić isto, ali u njemu mogu da se provozaju i posetioci.
Ispile smo po sangriu i prelistavale u glavi prikupljene slike, lepe uprkos mom razočarenju zbog očekivane vožnje čamčićem.
Uveče sam se žalila drugu Špancu što sam se kupila pogrešne karte.
-Za Majorku kažu da je kao švajcarski sir. Toliko mnogo pećina ima.
-U Srbiji "bušena ko švajcarski sir" ima malo drugačiju konotaciju.
Nismo zalazili dublje u stilske figure.
No comments:
Post a Comment