Evo kako izgleda kada osamnaestogodišnja britanska devojka dobije ponudu od konobara da oralno zadovolji 24 muškaraca u zamenu za "free holiday", a onda nakon obavljenog zadatka dobije zapravo koktel sa tim nazivom...
Ovo je jedna od priča koje sam čula u prvih mesec dana svog Erasmusa i vezana je za Magaluf, gradić na Majorci, pretežno naseljen Britancima. Ko je imao prilike da sluša o žurkama Britanaca i načinu provoda može jasno da razume zašto je njegovo ime sinonim za blud i razvrat.
Još jedan termin koji se vezuje za ovo mesto je balconing - kad pijani skaču sa balkona u bazene i neretko ginu.
Sve u svemu mnogo alkohola i golotinja na ulici - to je neki prizor koji sam očekivala nakon što sam ovog juna konačno rešila da posetim to mesto.
Naišla sam na alokolisanu grupu ljudi na plaži, pijuckala sangriu i nadala se da ako se ne provedem, bar mogu da prisustvujem prethodno mi opisanim prizorima i ovekovečim ih.
"Jao zaboravila sam žvake", konstatovah.
"Ma šta se brineš, ako ti pridje neko to sve pijano", rekao je Aleksandar i pojasnio da nije to do mene, nego do Magalufa.
Ljudi su pili ispred barova...ništa ekstremnije nego u nekim drugim mestima koja sam posećivala ranije. S tim što se zakon ovde da je zabranjeno piti na ulici mnogo manje poštovao.
-I gde je taj seks na ulicama?
-A videli smo mi prošli put.
-Baš seks?
-Skoro da da.
Tako je izgledala Acina radoznalost.
Plan je bio otići u klub gde za 10 eura možeš 2 sata da piješ neograničeno i onda preći u BCM, najveću diskoteku tamo.
Neka devojka/žena jela je nešto usput i stajala u tangama. Konačno neki nagoveštaj onog o čemu se priča. Izvinite čitaoci što sam mislila da ću sresti još neku, pa nisam odmah škljocnula aparatom.
Bar je bio toliko pun, da sam imala utisak da sam otišla na neki Erasmusovski 18-i rodjendan. Pored Erasmusovaca, tu su bile i neke devojke, koje su slavile devojačko veče, pile iz ovih jako interesantnih ambalaža (sa slike u prilogu), ležale na pod, na čelu s mladom i radile trbušnjake. Ne goji se prase uoči Božića, stvarno nemam pojma kako se to kaže na drugim jezicima...niti zašto je dobro što u tom momentu nisam znala.
U klijentelu je spadao i jedan lik, koji bi mi možda i prišao da ga alokohol nije oborio s nogu, pa su ga na rukama izneli. Još neki ne tako upečatljivi likovi, kokteli (ulaze u cenu od 10 eura, ne šokirajte se) u kombinaciji sa latino muzikom, dok mi vreme za piće na narukvici nije isteklo, pa sam se zavalila u separe, dovoljno trezna da ne zaspim kao devojka pored, taman pripita da potražim šifru za wi fi i ispunim ponekom inboks.
 |
| Ambalaža ne prodaje proizvod? |
Umesto u BCM, ulazili smo u taxi. Vrlo je moguće da je za to što u Magalufu nisam videla ono što sam čula razlog bio četvrtak. Kakogod, ako budem upotpunila ovo iskustvo skorije, podeliću ga s vama.
Do tad bih samo da iskomentarišem članak na koji naidjoh u intenet izdanju nekog hrvastskog magazina;
"Mjerama se grad nastoji pretvoriti u detinaciju za obiteljski odmor zbog čega deseci dodatnih policajaca patroliraju ulicama u nastojanju da ih očiste od raskalašenih posjetitelja.
No, unatoč silnom trudu divlje scene i dalje su prisutne na ulicama, a i nakon uvođenja novih mjera zabilježeni su prizori na temelju kojih je jasno da se nije puno toga promijenilo."
Pa zamislite samo da nekom padne na pamet da Amsterdam, poznat po prostitutkama, drogi i raznoraznim slobodama, pretvori u centar povrtarstva? Vrlo diskutabilna ocena iz ekonomije i turizmologije sa ovakvim stavom.
No comments:
Post a Comment