-Dopašće ti se Barselona sigurno. Spoj je modernog i tradicionalnog.
Ovim rečima mi je drugarica potvrdila ono što sam već pretpostavila. Od jednog takvog grada nisam ni očekivala da mi se ne dopadne.
Prvo popodne rešili smo da provedemo u obilasku jednog muzeja gde se ne plaća ulaz i sačekamo turističkog vodiča da nas ujutru malo uputi. Biblioteka, izložba motora i nekih modernih arhitektonskih rešenja. Interesantno, ne preterano.
Cervezeria Catalana bila je u blizini, te rešismo da večeramo u ovoj tipičnoj, jednoj od najpoznatijih pivnica u Barseloni i probamo neku od raznoraznih djakonija. Zamislili ste pivnicu, sa pomalo starim stolovima i nekim opuštenim konobarima? Ja jesam. Ono što nas je sačekalo bio je više restoran, pun turista, sa uniformisanim, ljubaznim osobljem.
Dok sam uživala u ne velikoj, ali elegantno serviranoj salati od tune, stigla je Acina narudžbina. Prasnuh u smeh kad se konobar izmakao. 3 pileća kroketa. Kroketića. Malih kroketića, i nije pleonazam. Vrlo uskoro moji drugari Erasmusovci, sa kojima sam krenula, tražili su sendvič više da bi mogli da se najedu.
-Toalet?
-Ovamo senjorita.
Senjorita! Mislim da su Rokeri s Moravu jedinstveni na planeti koji su uspeli da ovu reč izgovore bez trunke gracioznosti kroz stih "senjorita por favor, plakni noge u lavor".
Jedino mi je žao što nisam uspela da se uguram i sednem za šank, jer je hrana bila tu izložena i mogla sam da biram i očima, ne samo po opisu iz menija. Medjutim, kako je gužva bila velika, ostah uskraćena i za fotku, jer mi je bilo malo bezveze da se probijam kroz masu da uhvatim dobar kadar.
Veče završismo u hostelu, uz druženje i pijuckanje sa cimerima iz Kolumbije, koje smo tamo upoznali.
Ujutru nas je čekao vodič, koji priča puno i dinamično. Jedino što mi je falilo bilo je njegovo katalonsko poreklo. Tako bi mi dobro došao neki domaći, umesto ovog uvoznog iz Britanije. Nije da ne volim Britance, nego jednostavno mislim da bi doza španskog duha doprinela tome da se manje osećam samo kao još jedna devojka u moru turista, kojih je bilo sve više s obzirom da su nas dva dana delila od katoličkog Uskrsa.
Kakogod uživala sam u obilasku Gaudijevih remek dela.
Daaa! La Pedrera je podsećala na tortu! Ostalih objašnjenja se ne sećam.
Sagrada Familia velelepna, nedovršena, okružena turistima blistala je pod aprilskim suncem i strpljivo pozirala kamerama, telefonima, čak i onima sa motkama za selfi. Za njih stvarno ne znam kako nalazi strpljenja.
Objašnjavao je vodič kako se ulaz u nju neće naplaćivati nakon što bude dovršena, što znači da to neće tako skoro biti, jer je najposećenije zdanje u Španiji i donosi mnogo love.
Krive linija izmedju Gaudijeve ludosti i genijalnosti krasile su i Casu Batllo i Palacio Guell.
Sledeće što smo imali u planu, bio je Parc Guell, Gaudijev takodje. Naravno, nakon što momcima nije bila dovoljna hrana koju smo poneli, pa su priuštili sebi jednu malu, ali zato skupu porciju nekog jajeta sa krompirićima u obližnjem baru.
Ulaz u Parc Guell bio je moguć tek za dva sata, zbog velikog broja ljudi. Prošetali smo delom koji se ne naplaćuje, uradili par fotki, odmorili i veče završili u parku Montjuic.
Olimpijski stadion, puno malih parkova, muzej, amfiteatar...ipak ono što je na mene ostavilo najveći utisak nakon što sam skrasila umorne noge, bio je show fontane. Muzika, boje, mnogo ljudi. Lady Gaga, Shakira, delovi klasične muzike. Tako blistavo, tako relaksirajuće!
-Ovo je katedrala, druga po veličini u Španiji. Sazidala je sirotinja, jer se tada ulaz u crkvu naplaćivao i hteli su da naprave nešto slobodno za sve. U Barseloni treba iskoristiti besplatne stvari, pa iz izvolite udjite.
Objasnio nam je naš drugi vodič, opet Britanac. Probijala sam se kroz masu i zastala nad mestom za sveće. Ubaciš euro i upali se sijalica za tebe. Je l' sledeći izum 21. veka kandilo na touch? Upitah se, ne oduševih se i produžih dalje.
-Ovo je Pikasovo delo koje je iz šale nacrtao i rekao da će tako izgledati naredni crtež nekog umetnika koga nije baš gotivio.
Bilo je to objašnjenje za sliku koja je krasila gradjevinu ispred nas. Dobila sam želju da se vratim u prve redove moje gimnazije, odgovaram likovno i razvalim!
Uz sendviče smo uživali u popodnevu u parku Ciutadella. Još jedno špansko mesto stvoreno za uživanje. Još jedna divna fontana, bez show-a doduše. Puno ljudi sedelo je, sunčalo se, čitalo i grickalo nešto ili sve to zajedno.
Na plaži završismo popodne, a onda niz La Ramblu, prepunu turista, gde vas kafa s mlekom može koštati nekih 5 eura, opet u hostel.
Momci nisu bili nešto oduševljeni idejom da idemo na flamenko. I dok su oni crawl-ovali pub-ovima, ja sam se zaputila u obližnji bar da gledam performans. Usput sam dobila ponude za klubove, barove, momka...pa sam se više osećala kao da ja nešto nudim.
Mnogo sam se elegantnije osećala kada su me ljubazne hostese sa crvenim cvetovima u kosi uputile na svoje mesto i vrlo interesantno, rekla bih pomalo tradicionalno odeveni konobari doneli času sangrie.
Gipsy muzika, dlanovi i stopala koja gore. Smenjivali su se umetnici, toalete i jake šminke.
Onda su velika raskošna crvena haljina sa tufnicama i dugim repom koji se vukao iza i njena vrlo spretna krotiteljka, flamenko igračica stupile na scenu. Poželeh da baš tada daju znak da možemo da fotkamo, jer nije dozvoljeno tokom celog performansa, da ne ometamo umetnike, s obzirom da je to dobrim delom improvizacija. Ali moraću da se zadovoljim samo ovom fotografijom u glavi. Ostale možete pogledati ispod.
Dok su momci sutradan obilazili stadion Barselone, ja sam uživala u šarenolikosti, raznolikosti, svežini i raskoši hrane na pijaci u La Rambli. Grickala sam jamon iberico, tipičnu spansku pršutu i tri sočne, voćne salate ponela za usput.
Jos jedno popodne na plaži i ponovo sam La Ramblom, vukla svoj kofer ka autobusu.
Oproštajni zagrljaj bio je sasvim iznenadan i vrlo topao negde tamo pored plaže.
Uprkos tome što je i meni, turistkinji, ovde bilo previše turista da bih osetila potpunu draž ovog velelepnog grada, nisam mogla, a da ne udarim svoju repliku na ovakav grafit. Jer još su nas od vrtića učili da poštujemo one koji nas " 'lebom rane", a to turisti u Barseloni svakako jesu.
