Došao je septembar, vreme da se
preselim iz niškog leta u majorkinsku jesen. Vreme da odložim kišobran i konačno
uvrstim kupaći kostim u uobičajenu odevnu kombinaciju.
Tu počinje moj Erasmus, okružen palmama.
Španski mi nije bio sjajan, ali mi zato čitanje mapa očajno išlo. U kombinaciji
ta dva došla sam do sobe koju sam prethodno iznajmila, kod jedne devojke iz
Srbije.
Iako Nada Macura ne bi izričito
zabranjivala izlazak na ulice oko podne što se visine temperatura tiče,
vlažnost vazduha odavala je utisak kao da je preko 40 stepeni. Kako sam mogla
da primetim Špancima klima uredjaj i nije neki „must have” u kući, pa smo tako
moj čaršav i ja spavali svako na svojoj strani kreveta.
Oduševljavala sam se velikim
izborom robe u Mercadoni, jednom od najpoznatijih lanaca supermarketa ovde, a i
cenama koje su sasvim pristojne. U celom tom oduševljenju zgrabila sam sok od
grožđa i sela da se počastim. Ali problem je što je sok od grožđa zaista bio
sok od groždja. Njima to izgleda ovde nije sinonim za vino. Nema veze, jedna
više lekcija iz lingvistike.
Da bih popravila ocenu, obišla sam
obližnje barove. Tapasi (mini sendviči, najrazličitijih vrsta) uz tinto de
verano (vino u kombinaciji sa sokom od limuna) ili pivo, puno ljudi, mnogo
graje i nimalo muzike - atmosfera je koju sam zatekla. Preko nedelje postoji
samo nekoliko lokacija s muzikom, ali tek za vikend grad živne u tom smislu,
pogotovo Paseo Maritimo, glavna ulica za partijanje.
 |
| Neke vrste tapasa |
Mnogo stranaca, što Eramusovaca,
što turista, što nastanjenih stranih državljana mogla sam da sretnem na
ulicama. A imala sam tu sreću da u ovaj pohod ne krenem sama. Neko ko
definitivno ne bi mogao da se okarakteriše kao stranac u mom životu, moj drug
sa kojim već 4 godine studiram, sa kojim sam zajedno jurcala dokumentaciju,
ogovarala šalteruše (čast izuzecima) i ljude drugih struka koji su na našim
slučajevima primenjivali metodu FT1P, radovala se kad smo primljeni na isti
univerzitet na Erasmus, bio je tu. Majorka je delovala za nijansu pitomija.
-Imam trip da treba neke suvenire
da kupimo i da se uskoro vraćamo kući.
-Aha. I ja.
Sa ovakvim dijalogom prolazili smo
pored izloga sa flamenko haljinama, lepezama na tufnice, kastanjetama, magnetima,
još uvek ne u potpunosti svesni da nismo turisti.
U manje egzotičnu stranu realnosti
vozila je 19-ica sa natpisom „U.I.B“ (Universitat de les Illes Baleares). Nakon
tople dobrodošlice, još malo papirologije, i razumevanja profesora za naše
nedovoljno razumevanje jezika, bili smo spremni da započnemo semestar...ako to
spreman ikad može da ima puno značenje na destinaciji kakva je Palma de Majorka.
