Nisam tako laka!

-Odoh sad da spremim nešto da mrndžam :)

-Još će EU i kuvaricu da napravi od tebe ;)

Tako sam otprilike završila jedno od dopisivanja pre par meseci.

S obzirom da studiram u gradu u kome sam i rodjena i da živim sa kuvanim jelima, koje mama, bake i tata spremaju uz povremeno "pojedi bez 'leba", nisam se baš mnogo prepuštala ozbiljnijim kuvarancijama od palačinki, i to uz pomoć kuvara od bar 500 strana. Scena na na koju je moju mamu obuzeo smeh i kikot.

A onda sam došla na Majorku, gde obrok u menzi koša otprilike 5 eura i bar pola sata od stana do menze. Sasvim je jasno zašto mi bar trećina bookmark-ova na pretraživaču pripala receptima.

Jedan od prvih delikatesa koji sam ovde probala bila je sobrasada. Mekana kobasica (stvarno ne bih znala kako da je jednostavnije opišem), koja može da se maže na hleb. Uzdišem i zaobilazim je u širokim lukovima, da je na bih proklinjala na treninzima zumbe.

Sobrasada

Tortilla de patata (tortilja od krompira), popularna se samo na Majorci, nego i u celoj Španiji. Krompir, crni luk i jaja su osnovni sastojci, a može da se doda još štošta, kao recimo kobasica. Nisam eksperimentisala sa spremanjem, ona gotova iz marketa je sasvim ok.

Tortilla de patata

Pored tortilje, ono što se može naći u udžbenicima kao tipično špansko jelo je gazpacho (hladna paradajz supa). Možda mi nekad bude nedostajao, pa budem primorana sama da ga spremim. Ali onaj iz tetrapaka je sasvim fin.

Gazpacho

Ako ste pažljivo čitali prethodni izveštaj iz Valensije, mogli ste da uočite da je paella (paelja) nešto tipično za Valensiju, ali se jede u celoj Španiji. Pirinač i morski plodovi, ukratko. Sasvim se lepo uklapa u atmosferu ovog grada.

Paella

Quelitas krekeri. Neka bliža familija srpskih grisina. Služe često kao podloga za namaze i sl. Kada su bez namaza, skroz sam ravnodušna prema ovom majorkinskom slanišu...osim ako nisam baš gladna.

Quelitas

Osim ove konkretnije hrane, u barovima, da se nešto prezalogaji uz piće, služe se različite vrste tapasa. A tapas su najčešće parčići hleba, sa nekom kombinacijom najraznovrsnijih sastojaka odozgo. Jamon Iberico (vrsta pršute) mi je jedan od omiljenijih stavki na tapasu, ako izuzmemo da ponekad moram da jednom rukom vučem parče hleba s pršutom, i snažno zubima grizem drugi kraj. Baš ume ponekad da zada muke kad se jede. 

Tapas

Tapas neki sa mastilom od sipe

Sve ovo Majorkinci će često zasladiti ensaimadom (slatko pecivo). Mada bih rekla da je više jedu za doručak. Može biti prazna sa prah šećerom ili nekom ukusnom kremom.

Ensaimada

Sve u svemu, Majorka kao ostvro sa mnogo naseljenih nacija, sasvim je logično da bude i izobilje različitih kuhinja. Uglavnom se uspešno odupirem kebabima na maltene svakom koraku, ali sam zato prvi put probala sushi, kao i nemački wurst posle jedne žurke. Načuh da postoji negde u Barseloni i turski burek, ali zaista mi nije neophodno da otkrivam i gde, kada počinje sezona poseta plažama u bikiniju. 

Samo nisam sigurna kako ću uspeti da se oduprem onoj tegli karamele, koje me tako bezobrazno gleda sa police u Mercadoni. Nemam pojma da l' je domaća ili je došljakinja, ali me tako mami. Stvarno ne mislim da sam tako laka, da je bez griže savesti smažem, ali ne znam još koliko ću izdržati pod njenim navaljivanjem!

Budjenje uz petarde u velikom plavo-belom gradu

O Valensiji, sram me bilo, nisam znala puno pre nego što sam u nju sletela. Medjutim, ono šta sam dobro znala jeste da je najbolje posetiti je u doba kad su Las Fallas u toku. I to u poslednjih nekoliko dana ovog festivala.

Poslah nekoliko poruka i ubrzo sam od drugova i poznanika dobila preporuke za to šta da posetim. A tu je bio i moj drug iz Italije, u Valensiji, kog koga smo Aca i ja bili smešteni, pa smo imali i smernice s te strane. 

Mnogo boja. Mnogo oblika. Vesele ulice.

-Valensijo, ne znam da li bih te prepoznala bez ovog make up-a!

Falle (falje) su figure izradjene od kartona, drveta ili drugog zapaljivog materijala. Izložene su u raznim ćoškovima grada. Njihovo spaljivanje označava kraj festivala, koji je još u januaru počeo. Ko li ima srca da uništi ova umetnička dela...

Osim nekog sove-alarma koji se oglašavao iz susedne sobe bar jedno desetak puta jutarnje/podnevno, našem budjenju doprinosile su i petarde i ostala pirotehnika. Ulice su grmele. Danju manje, nocu više. Svake noći su, u nedostatku zvezda, nebo krasili vatrometi.

Praznično radno vreme. Ni časovi se ne drže. Tih dana glavna lekcija koja se u Valensiji obradjivala je ona iz hedonizma. Recimo u vidu doručka sa churossem i čokoladom.

Ili umesto churrosa buñuelos (bunjuelos). Klasična mekika sa malo bundeve unutra. Ulice su pored zejtina, mirisale i na roštilj i alkohol.

-A je l smem da predjem ulicu ovde, van pešačkog, eno saobracajca tamo? 

Upitah jednu prolaznicu koja nam je davala smernice za grad nauke i umetnosti. 

-Opušteno. Las fallas su u toku!

Razdraganost i sloboda. Policije je bilo, ali ne da sputa zabavu, nego da omogući da se ljudi bezbedno zabavljaju, što i jeste neophodno, pogotovo kada masa ljudi od 2-82 godine, obučenih u tradicionalnu odeću, sa mnogo cvetova i živosti krene da šeta ulicama. Kad bi se raspodelila, ova raskoš mogla bi komotno da ukrasi jos dva neka prosečna proleća.

Mada teško je o proseku pričati nakon posete gradu nauke i umetnosti. Deo ovozemaljske kugle gde je ljudska ruka dirnula i mislim da priroda ne bi trebalo da joj uzme za zlo. Velelepne gradjevine pružale su se preda mnom. Muzej nauke, botanička bašta, koncertne hale u plavoj i beloj boji. U ovom delu grada probah i piće tipično za Valensiju - orcxata (orćata). Pravi se od neceg sličnog lešniku. Prilicno je ukusna ta veganska poslastica.

Muzej okeaografije, najveći u Evropi, posetili smo pretposlednjeg dana. Više od 25 miliona litara vode u kojoj obitavaju da-se-naježiš ajkule i raže i ljupki delfini čiji smo nastup sa dreserima gledali. I još mnogo nekih morskih životinjica.

Pored svega ovoga na mene su i lep utisak ostavila i Jardines (bašte). Zelenilo, klupice, labudovi. Jedno mesto sasvim zgodno da se odmori, iskulira, popije kafa, bude romantičan. Ko šta voli.

Nakon mnogo pešačenja tih dana savladao nas je umor. Umesto planirane degustacije paelje, jos jednog tipičnog delikatesa iz Valensije, spremala sam musaku za drugare u stanu i pakovala kofer. Moji žuljevi demantovali su konstatacije dragog nam domaćina koji je za kojugod destinaciju ga pitamo govorio "tu je, na 5 minuta". Mislila sam da čika Ajnštajnova teorija relativiteta nije baš toliko relativna. Zaista sam mogla malo više da koristim ove vesele kartice za javni prevoz.

Karnevali, dokaz da je odrastanje stvar izbora

Prethodnih februarskih dana aktuelni su bili karnevali na Majorci. Mada ne bih se ja organičavala samo na februar i samo na Majorku. U Španiji je to prilično česta pojava. Jednom sam neinformisana tako izašla na ulicu pre par meseci i posmatrala veselu povorku maskiranih ljudi. Tako su i žurke u klubovima često u fazonu karnevala, tj. maskenbala.

-Pobratime, je l' ćeš ti da se maskiraš večeras? Mislim ne moraš da kupuješ ništa, imaš onu tvoju masku Hanibala s Halloween-a...

-Ma nema šanse. Maskirao sam se za Halloween. Večeras nek im bude dovoljno to što sam Srbin.

Ma i previše im je, pomislih. A onda sam se zaputila u obliženje kineske radnje da nabacim koji detalj za žurku. Manjkao mi je entuzijazam ekipe i to mi se nije dopalo.

Nedostatak entuzijazma ove vrste možete pogledati na slici.

Neverovali ili da, ja sam ova s maskom

Bar nije manjkalo zainteresovanih da dva dana kasnije ulicama posmatramo povorku skoro dva sata. Mnogo automobila, kombija, maskiranih ljudi i dece. Skrenula bih pažnju na ovo ljudi. Osobe koje bi mogle da mi budu mame i tate šetale su maskirane i vesele. To me radovalo i podsećalo na još jedan razlog zašto mi se ova zemlja toliko svidja. Potvrdjivalo je to da posle 30-e, 40-e....70-e ima i uživanja, a ne samo života i objašnjavalo bolje nego bilo koji novinski članak iz časopisa tipa "Lepota i Zdravlje", "Cosmopolitan"...

Pirati, hodajuća biblioteka, Brazilci, Kolumbijci, Minjoni...mnogo grupa tematski maskiranih je šetalo, praćeno nekom pesmom i koreografijom uz to. Ostavljam vas svojim amaterskim fotografijama. Ni ja se nisam puno bavila rečima te sunčane nedelje.