Nisam tako laka!

-Odoh sad da spremim nešto da mrndžam :)

-Još će EU i kuvaricu da napravi od tebe ;)

Tako sam otprilike završila jedno od dopisivanja pre par meseci.

S obzirom da studiram u gradu u kome sam i rodjena i da živim sa kuvanim jelima, koje mama, bake i tata spremaju uz povremeno "pojedi bez 'leba", nisam se baš mnogo prepuštala ozbiljnijim kuvarancijama od palačinki, i to uz pomoć kuvara od bar 500 strana. Scena na na koju je moju mamu obuzeo smeh i kikot.

A onda sam došla na Majorku, gde obrok u menzi koša otprilike 5 eura i bar pola sata od stana do menze. Sasvim je jasno zašto mi bar trećina bookmark-ova na pretraživaču pripala receptima.

Jedan od prvih delikatesa koji sam ovde probala bila je sobrasada. Mekana kobasica (stvarno ne bih znala kako da je jednostavnije opišem), koja može da se maže na hleb. Uzdišem i zaobilazim je u širokim lukovima, da je na bih proklinjala na treninzima zumbe.

Sobrasada

Tortilla de patata (tortilja od krompira), popularna se samo na Majorci, nego i u celoj Španiji. Krompir, crni luk i jaja su osnovni sastojci, a može da se doda još štošta, kao recimo kobasica. Nisam eksperimentisala sa spremanjem, ona gotova iz marketa je sasvim ok.

Tortilla de patata

Pored tortilje, ono što se može naći u udžbenicima kao tipično špansko jelo je gazpacho (hladna paradajz supa). Možda mi nekad bude nedostajao, pa budem primorana sama da ga spremim. Ali onaj iz tetrapaka je sasvim fin.

Gazpacho

Ako ste pažljivo čitali prethodni izveštaj iz Valensije, mogli ste da uočite da je paella (paelja) nešto tipično za Valensiju, ali se jede u celoj Španiji. Pirinač i morski plodovi, ukratko. Sasvim se lepo uklapa u atmosferu ovog grada.

Paella

Quelitas krekeri. Neka bliža familija srpskih grisina. Služe često kao podloga za namaze i sl. Kada su bez namaza, skroz sam ravnodušna prema ovom majorkinskom slanišu...osim ako nisam baš gladna.

Quelitas

Osim ove konkretnije hrane, u barovima, da se nešto prezalogaji uz piće, služe se različite vrste tapasa. A tapas su najčešće parčići hleba, sa nekom kombinacijom najraznovrsnijih sastojaka odozgo. Jamon Iberico (vrsta pršute) mi je jedan od omiljenijih stavki na tapasu, ako izuzmemo da ponekad moram da jednom rukom vučem parče hleba s pršutom, i snažno zubima grizem drugi kraj. Baš ume ponekad da zada muke kad se jede. 

Tapas

Tapas neki sa mastilom od sipe

Sve ovo Majorkinci će često zasladiti ensaimadom (slatko pecivo). Mada bih rekla da je više jedu za doručak. Može biti prazna sa prah šećerom ili nekom ukusnom kremom.

Ensaimada

Sve u svemu, Majorka kao ostvro sa mnogo naseljenih nacija, sasvim je logično da bude i izobilje različitih kuhinja. Uglavnom se uspešno odupirem kebabima na maltene svakom koraku, ali sam zato prvi put probala sushi, kao i nemački wurst posle jedne žurke. Načuh da postoji negde u Barseloni i turski burek, ali zaista mi nije neophodno da otkrivam i gde, kada počinje sezona poseta plažama u bikiniju. 

Samo nisam sigurna kako ću uspeti da se oduprem onoj tegli karamele, koje me tako bezobrazno gleda sa police u Mercadoni. Nemam pojma da l' je domaća ili je došljakinja, ali me tako mami. Stvarno ne mislim da sam tako laka, da je bez griže savesti smažem, ali ne znam još koliko ću izdržati pod njenim navaljivanjem!