Šta mislim o Putinu i koje emocije prema vinu gajim?

Na Palmi renoviranje metroa, i u to ime besplatna vožnja istim. Idealni dani za iskoristiti ih u obilasku obližnjih, interesantnih mesta.  Moj termos s kafom i ja okupili smo se na Plaza de Españi, čekajuci Aleksandrovu profesorku španskog, glavnog organizatora izleta. Strukturua grupice raznolika po godinama i nacionalnostima.  Kad smo se nakon 15 akademskih iliti španskih minuta svi okupili zaputili smo se u Santa Mariu i obilazak jednoj vinariji. 

-Gledaj! Gledaj! Sneg na planinama!

Ukazivali su mi drugari na udaljene pejzaže koji su se videli kroz prozor metroa. Lepo, al’ se nisam oduševila. Sneg ko sneg. Jeste da se klima malo klima u balkanskim područjima, ali ne sumnjam da cu imati priliku da ga se nagledam u budućnosti.

Čekale su nas stabljike groždja, u već svom skromnom, zimskom izdanju i jedna Ruskinja, koja živi tu već dugi niz godina, kao vodič.

Vinograd u zimskom periodu

Dok smo čekali da tura započne, jedna od starijih nemica iz grupe, kad je saznala da smo iz Srbije Aca i ja, pitala je: "Šta biste vi želeli da Putin želi?”

I taman sam joj rekla da me politika mnogo ne zanima, profesorka je na reč politika rekla da nije to tema za danas i pozvala nas da se fokusiramo na priču.

Nisam imala pojma da se roze pravi od crnog groždja, samo oljuštenog.

Mašinerija ispred mene delovala je ogromno, ali ne tako ogromno da u jednu od onih bačvi, staje 5000 litara.

Litre i litre

Kakva li bi to pijanka bila kad bi se ovo jedno sad otvorilo...pomislila sam i krenula dalje.

Onda smo imali priliku da vidimo mašinu za automatsko punjenje i zatvaranje boca.

Međutim, ono što me mnogo više oduševilo bile su boce vina sa različitim dizajnima.

-Kako je proces izrade vina i umetnički proces, svake godine angažujemo nekog umetnika da napravi etiketu.

Slike...

...govore...

...dok vino...

...ne počne!

Umetničke slike bile su ispred nas. Znala sam tog momenta da vina odavde nisu vina za pijanke, za ludovanje, da zgrabiš, piješ, prospeš, ostaviš otvorenu bocu na nekoj žurci, izvetri do ujutru, povratiš, ne mariš i eventualno zagadiš životnu sredinu ambalažom. Sva prefinjenost onih boca nagoveštavala je da čuvaju vino koje se pije lagano, s uživanjem, s Nekim.

S Nekim rekoh!

Poslednji deo našeg obilaska bila je degustacija.Vino i zalogajčići sa nekim domaće spremljenim paštetama od maslina i različitim pikantnim sosevima. 

Sve je spremno za degustaciju

Shvatih nakon mirisa zašto se Sv. Trifunu i Sv. Valentinu poklapaju termini. Ne znam da li su leptirići, ali nešto mi je veselo prostrujalo stomakom, a još ni gutljaj nisam otpila.

Bistro? Promućkajte, za svaki slučaj.

"Svako ima različite asocijacija kad pomiriše"

Zadržite malo u ustima pre nego što progutate!

Vredelo je leći ranije prethodnog petka.

-Ao, kako bih odgovorio onoj babi da samo malo bolje znam španski.

Komentarisao je Aleksandar ono pitanje o Putinu dok smo se vraćali.

Ja ni tada ne bih. Pa zar je stvarnop mislila da pored ovakve doze hednizma uopšte išta mislim o Putinu? Pa zar ste mislili da pored ovakve doze hedonizma uopšte išta mislim o Putinu? Niste. Je l' da?

Klasika, roštilj i demoni

"Hey hoćeš na koncert večeras?" poslala sam poruku u više sandučeta i odjurila na faks.

Dogovorila sam se tako sa ekipicom Erasmusovaca da veče provedemo uživajući u muzici. Pozorište krcato. Ništa nije nagoveštavalo da koncert neće biti uživo. Ništa, osim programa na kalatonskom koji smo dobili. Verovatno i čike koji ga je najavljivao sa cele dve strane kucanog teksta. Na katalonskom naravno. Jedino što sam razumela bili su stranci iza mene sa "español please!". Umesto intrumenata, na pozornici platno. Počeo je prenos minhenskog koncerta filmske muzike Ennia Morricone-a iz 2004 godine.

Nisam znala da sam ovo htela

Fine neke kompozicije. No i pored toga nisam uspela da ne mislim šta li ostali misle, koliko su se smorili, htela sam da dobacim i Aleksandru da smo ovo lagano i na TV-u u Srbiji mogli da gledamo, doduše uglavnom za dane žalosti. Sve mi je to prolazilo kroz glavu dok sam brojala kompozicije do kraja.

-Baš smo uživali. Hvala što si nas pozvala.

Primih skeptično zahvalnost svojih drugarica. Hemija izmedju platna i mene bila je ispod nivoa očekivanja. Uprkos tome što je ulaz bio besplatan, i dalje mi nije jasna tolika popunjenost pozorišta. Malo sam se čudila, malčice zavidela.

Ipak, nisam izgubila nadu da će ostale aktivnosti u meni izazvati neke uzbudljivije impresije. Tih dana slavio se San Sebastijan, zaštitnik Majorke. A slave ga duže nego Ivko svoju slavu.

Udarno veče bilo je 19-og januara. Prokišni ponedeljak provela sam nadajući se da će se nebo ocediti na vreme i da ću moći da iskusim ovaj praznik u njegovom punom sjaju. Bio je jedan od događaja za koji su mi Majorkinci rekli da ga nikako ne treba propustiti.

Probijala sam se kroz gužvu, gledala u rep ogromnog zmaja i vatre u sred Plaze Mayor i ćaskala sa drugom.

Efekti na nivou!

-Je l si videla danas maskirane demone kako si prolazili?

-Nisam.

Zato sam rekvizitu za roštiljanje oko sebe videla odlično. Bilo je potrebno samo poneti meso, skare su spremno čekale da postanu epicentri socijalizovanja. Jedini dan kada španski zakon da ne sme da se konzumira alkohol na ulicama ne važi. U ostalim slučajevima postoji da bi se kršio.

Kiša je bila nedovoljno jaka da nas rastera, ali dovoljna da nas zbije pod nadstrešnice.

Zaboravila sam so. Sva se nadimila. Ono belo meso sto sam stavila da pečem postalo je crno meso. I bilo je zadovoljstvo konzumirati ga tu, sa dragim ljudima, dok se sa bine čula muzika, tradicionalno španska.

Željno iščekujemo završetak procesa

-Je l' si videla flamenko?

Nisam. Vrlo je verovatno da sam bas u tom momentu dok su se Majorkinci veselili na nekoliko metara od mene, ja uživala u čarima tinta de verana (špansko vino sa sokom od limuna ili narandže).

Prošetasmo smo do Plaza de Españe, gde su neki malo moderniji zvuk i neki malo mladji ljudi gruvali.

Samo jedan od stejdževa

Onda se ponovo slili kroz reku ljudi do kafića i opet blizu neke treće scene...

- Petra que pasa? 

-San Sebastian pasa.

Bilo je to moje objašnjenje za pospanu facu i dinamičnost koja je težila nuli tog jutra, inače neradnog, ali sam eto imala časove španskog.

Nisam bila u stanju da prevedem tada, ali evo sad vam kažem - fluentnost pričanja stranog jezika (u ovo slučaju španskog) dok uživate u čarima alkoholnih pića (u ovom slučaju tinta de verana), obrnuto je proporcionalna fluentnosti u jutro posle toga.