Klasika, roštilj i demoni

"Hey hoćeš na koncert večeras?" poslala sam poruku u više sandučeta i odjurila na faks.

Dogovorila sam se tako sa ekipicom Erasmusovaca da veče provedemo uživajući u muzici. Pozorište krcato. Ništa nije nagoveštavalo da koncert neće biti uživo. Ništa, osim programa na kalatonskom koji smo dobili. Verovatno i čike koji ga je najavljivao sa cele dve strane kucanog teksta. Na katalonskom naravno. Jedino što sam razumela bili su stranci iza mene sa "español please!". Umesto intrumenata, na pozornici platno. Počeo je prenos minhenskog koncerta filmske muzike Ennia Morricone-a iz 2004 godine.

Nisam znala da sam ovo htela

Fine neke kompozicije. No i pored toga nisam uspela da ne mislim šta li ostali misle, koliko su se smorili, htela sam da dobacim i Aleksandru da smo ovo lagano i na TV-u u Srbiji mogli da gledamo, doduše uglavnom za dane žalosti. Sve mi je to prolazilo kroz glavu dok sam brojala kompozicije do kraja.

-Baš smo uživali. Hvala što si nas pozvala.

Primih skeptično zahvalnost svojih drugarica. Hemija izmedju platna i mene bila je ispod nivoa očekivanja. Uprkos tome što je ulaz bio besplatan, i dalje mi nije jasna tolika popunjenost pozorišta. Malo sam se čudila, malčice zavidela.

Ipak, nisam izgubila nadu da će ostale aktivnosti u meni izazvati neke uzbudljivije impresije. Tih dana slavio se San Sebastijan, zaštitnik Majorke. A slave ga duže nego Ivko svoju slavu.

Udarno veče bilo je 19-og januara. Prokišni ponedeljak provela sam nadajući se da će se nebo ocediti na vreme i da ću moći da iskusim ovaj praznik u njegovom punom sjaju. Bio je jedan od događaja za koji su mi Majorkinci rekli da ga nikako ne treba propustiti.

Probijala sam se kroz gužvu, gledala u rep ogromnog zmaja i vatre u sred Plaze Mayor i ćaskala sa drugom.

Efekti na nivou!

-Je l si videla danas maskirane demone kako si prolazili?

-Nisam.

Zato sam rekvizitu za roštiljanje oko sebe videla odlično. Bilo je potrebno samo poneti meso, skare su spremno čekale da postanu epicentri socijalizovanja. Jedini dan kada španski zakon da ne sme da se konzumira alkohol na ulicama ne važi. U ostalim slučajevima postoji da bi se kršio.

Kiša je bila nedovoljno jaka da nas rastera, ali dovoljna da nas zbije pod nadstrešnice.

Zaboravila sam so. Sva se nadimila. Ono belo meso sto sam stavila da pečem postalo je crno meso. I bilo je zadovoljstvo konzumirati ga tu, sa dragim ljudima, dok se sa bine čula muzika, tradicionalno španska.

Željno iščekujemo završetak procesa

-Je l' si videla flamenko?

Nisam. Vrlo je verovatno da sam bas u tom momentu dok su se Majorkinci veselili na nekoliko metara od mene, ja uživala u čarima tinta de verana (špansko vino sa sokom od limuna ili narandže).

Prošetasmo smo do Plaza de Españe, gde su neki malo moderniji zvuk i neki malo mladji ljudi gruvali.

Samo jedan od stejdževa

Onda se ponovo slili kroz reku ljudi do kafića i opet blizu neke treće scene...

- Petra que pasa? 

-San Sebastian pasa.

Bilo je to moje objašnjenje za pospanu facu i dinamičnost koja je težila nuli tog jutra, inače neradnog, ali sam eto imala časove španskog.

Nisam bila u stanju da prevedem tada, ali evo sad vam kažem - fluentnost pričanja stranog jezika (u ovo slučaju španskog) dok uživate u čarima alkoholnih pića (u ovom slučaju tinta de verana), obrnuto je proporcionalna fluentnosti u jutro posle toga.