Gde se prave zavodnici...i okolina

Da nisam imala prilike da posetim Istanbul, verovatno bi oduševljenje Granadom bilo još veće. Uske ulice su se šarenile od prodavnica garderobe, suvenira, začina i mirisale na aromatične štapiće. Da su Španci konzervativni verovatno bih imala utisak da sam u Aziji. Već na prvi pogled bilo je jasno zašto je ovaj spoj osmanske tradicionalnosti i mediteranskog modernog duha vrlo često jedna od omiljenijih turističkih destinacija.

Prošetali smo, večerali i navili alarme za 6 ujutru, jer nije bilo drugog načina da dodjemo do karata za Alhambru. 

Čekanje

"Plači sad kao žena, kad nisi znao da se boriš kao muškarac", jedna je od rečenica koja mi je ostala u sećanju s turističke rute. (Free walking tour - entuzijastični vodiči, sa zanimljivim anegdotama, kojima plaćate koliko želite kad se ruta završi! Ako vam do sad nisam rekla, evo sad pravim digresiju i kažem vam da gdegod da ste u mogućnosti uvek izaberite radije to, nego nekog unapred plaćenog vodiča.) Rečenica je inače upućena sinu od strane neke sultanije, koji nije umeo da se izbori za presto, pa je morao da napusti Alhambru. Što se imena sultanije tiče, tu bih vam preporučila google.com.

Na ruti smo slušali i o Kolumbijevim pohodima i velikodušnoj kraljici Izabeli, koja mu ih je omogućila. A Izabela je u legendi poznata i kao Prljava (u smislu da nije imala mnogo kontakta sa sapunom,kupkama i sl).

Lepa anegdota za one koji razumeju španski

Usput probah i neki slatkiš pionono, sa alkoholom u sebi. Nije loš ovaj tipični andaluzijski zalogajčić.

Pionono

Alhambra, koja je od nas načinila ranoranioce tog dana, po meni je više oličenje moći, nego lepote. Mudehar stil je mogao da se uoči unutar ovih bedema i na mnogim drugim gradjevinama. Imala je dekoraciju u obliku stalaktita i stalagmita i mnogo ornamentike. Sva ta masivnost u meni je više budila poštovanje, nego divljenje.

I dekoracija dvorišta, u skladu sa duhom gradjevine

Iz ovog ljupkog grada naredno jutro nas je odvelo u Malagu, rodno mesto dva velika zavodnika, Pabla Pikasa i Antonia Banderasa.

(Antonio je bio odsutan, photo session je pao samo sa Pablom )

"Sada će vaš vodič da dodje, samo da uzme kafu", obvestio nas je njegov kolega.

"Zdravo. Sada ćemo da počnemo", pojavio se vodič sa kafom, "samo da kupim negde vodu".

I tako smo lagano, bez žurbe, sa ovim domorocem krenuli u obilazak.

(Osim što sam želela da vam predstavim tipičnog stanovnika Andaluzije, morala sam malo i da ga nacrnim što me nasamario da aplaudiram česmi da voda poteče, dok je nogom sakrio i regulisao senzor.)

Medjutim priče su mi bile prilično interesante.

Naučih da se umesto izraza "slomi nogu" glumcu tamo kaže "mnogo s*anja" i da potiče iz perioda kada se kolima išlo u pozorište. Tako da što je više publike, više je konja ispred, a samim tim i više nereda.

Običaj da se pršuta drži da prozoru ili u sobi, potiče iz perioda inkvizicije. Pa su tako muslimani držali svinjetinu na vidnim mestima, da bi se mislilo da su prešli u katolike.

Da ovaj grad ima jednu tvrdjavu manje, i Nišavu umesto mora, osećala bih se kao u rodnom gradu. Tome je verovatno i doprinela atmosfera pred početak najvećeg španskog, filmskog festivala koja se osećala u vazduhu, pogotovo u tom krugu oko pozorišta.

Malaga

Na kraju dana degustirala sam boccatas (bokatas, ukišeljene ribice, tipičan andaluzijski tapas) u nekom baru. Bila sam toliko umorna, da aroma belog luka koju su imale, nije imala mnogo prilika da mi upropasti veče. Sve što je sledilo bio je samo dubok san u hostelu. Već narednog jutra vraćala sam se na drago Balearsko ostrvo.

Boccarones