Nakon turističke ture Seviljom momci su žurili na utakmicu Barselona-Sevilja, a ja smišljala alternativne metode da našaram jaja u hostelu, s obzirom da nas je jedno veče delilo od pravoslavnog Uskrsa.
Veliki red ispred hotela i autobus FC Barselone. Sasvim slučajno smo naleteli na fanove koji iščekuju omiljene igrače. I priključismo se.
Papiri za autograme, kačketi sa loogom, dresovi...sve oko mene bilo je u znaku jednog od najčuvenijih svetskih klubova. Ja nisam sigurna da bih pogodila kako Mesi izgleda ni na testu na zaokruživanje, ali me sve to zabavljalo.
-Šta oni sad rade tamo? Je l' se spremaju? Piju kafu?
-Mislim da ne smeju kafu pred meč.
-A Šakira je l' šalje sad poruke mužu?
-100%.
Tako je optilike zvučala moja znatiželja.
"Ti ne znaš nijednog igrača, a uzbudjena si skoro više nego mi", konstatovao je moj drug.
Tu konstataciju mogla bih eventualno da objasnim time da ima nečeg uzbudljivog biti u situaciji koju dobar komad planete, pogotovo oni kojima je fudbal najvažnijas sporedna stvar u životu, priželjkuje...čak iako sam nikad nisi zamišljao da u toj situaciji budeš.
Ljudi su nadolazili, policija urglirala da bi gradski autobus mogao da prodje ulicom. Ljudi zvuždali i ponovo blokirali put.
Nakon jedno sat vremena izašla je kolona momaka u istim trenericama, mahnula, ušla u bus praćena ovacijama...i ostavila iza sebe gomilu klinaca praznih papira. Iz cele te gungule, nosim par fotkica.
Umorna od šetnje, bavila sam se dekorisanjem kuvanih jaja i dala prostora nekim pričama da se slegnu pred noćni izlazak. Tog dana smo obišli glavni trg, Plaza de Españu, po ukusu mnogih najlepšu u Španiji. Ovom prilikom bih se pridružila stavu većine. Mnogo skladnog šarenila!
Slušali smo i o proizvodnji duvana i jednoj od starih fabrika. Više od njene, natprosečno lepe arhitekture za jednu fabriku, zainteresovala me priča o tome da je tu radila Karmen, baš ona koja je bila inspiracija za istoimenu operu.
 |
| Fabrika duvana |
Na našoj se ruti našao i luksizni hotel. Dobro je poznata Špancima ta seviljanska nota da misle da su najbolji, pa tako nisu ispustili priliku da se pohvale time da je Madona odabrala da baš tu provede medeni mesec.
 |
| Gde je Madona provela medeni mesec |
A ponosni su i na to što im je katedrala treća po veličini u Evropi.
Naša odluka kako da provedemo poslednji dan bila je zasnovana na predlogu vodiča, da ako mora da odabere samo jednu znamenitost da poseti, to bi bile Kraljevske palate. Presudna je bila studentska cena ulaznice od 2 eura.
Baš u tim palatama snimani su neki delovi serije Game of Thrones. Mnogo prostorija u mudehar stilu (kombinaciji arapskog i rimskog) i prostrana dvorišta, vraćali su par vekova unazad, iako ovde i sada svrati kraljevska porodica ponekad da prespava, kako smo čuli.
"Je l' mogu ja sad malo da budem princeza", palo mi je na pamet dok sam se provlačila kroz ono zelenilo.
-Ne može sad, moramo za Granadu.
Zapravo i nije neka šteta što se nisam ostvarila u tom pogledu. Tačno kad bih sama krenula da šetam svim tim dvorištima, mislim da me posluga ovako slabo orijentisanu u prostoru ni GPS-om ne bi našla. Nekako mi je bolje ležao ovaj 21. vek i sve divne prilike da malo prošetam predjašnjim vekovima.
Tražili smo kafić u kome je trebalo da se nadjemo sa vozačem blabla car-a, i prvi put isprobamo kako funkcioniše to kad sa skroz nepoznatim čovekom deliš putne troškove. Ostavljali smo iza sebe grad, koji je pored svega navedenog imao i jednu divnu osmatračnicu zalaska Sunca, a i bio kolevka Macarene. Kakve veze taj ples koji smo svi kao klinci igrali, ima sa crkvom istog naziva koju sam posetila, nisam uspela da saznam. Možda i bih da je moja ljubopitljivost bila jača od umora i da nisam prespavala skoro ceo put do Granade.
No comments:
Post a Comment